Kanađani na korak od kupovine „Energoprojekta“

Rejting agencija “Standard&Poor’s“ smanjila je kreditni rejting Grčke za tri nivoa, sa “BBB+“ na “BB+“, s negativnim izgledima za budućnost.

Time su grčke državne obveznice dospele ispod tzv. investicionog ranga („Investment Grade“), tj. dobile status na berzama poznat kao “junk“ (status onih koje nose visoku kamatu, ali nemaju veliku vrednost), i postale prve državne hartije od vrednosti te vrste u Evropskoj monetarnoj uniji. Taj rejting znači da su obveznice grčke vlade postale visokorizične i da su manje šanse da će ih vlada u Atini isplatiti pod ugovorenim uslovima i rokovima.

Ista rejting agencija je smanjila kreditni rejting Portugalije za dva stepena, sa “А+“ na “А– “, ocenivši da će ta zemlja imati velikih teškoća u regulisanju visokog javnog duga do 2013. godine. Investitori strahuju da je Portugalija sledeća zemlja članica evrozone koja bi mogla da se nađe u sličnoj situaciji kao Grčka i da bi mogla biti prinuđena da zatraži finansijsku pomoć od EU.

Rejting agencija “Standard&Poor’s“ smanjila je i kreditni rejting Španije za jedan stepen, sa “АА+“ na “АА“, s negativnim izgledima, tj. sa mogućnošću daljeg sniženja u skorijoj budućnosti. Vlada Španije je saopštila da planira da uštedi 50 milijardi evra, najavljujući reformu penzionog sistema i povećanje poreza na dodatu vrednost na 18 odsto.
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan upozorio je da bi smesta trebalo aktivirati paket finansijske pomoći za Grčku, jer bi zbog stalnog pogoršavanja situacije na udaru mogle da se nađu i druge zemlje. Isti stav je ponovio i Aksel Veber, predsednik Bundesbanke i član UO ECB.

Zvaničnici u Briselu su izrazili veliko nezadovoljstvo nakon odluke rejting agencije “Standard&Poor’s“ da snizi kreditne rejtinge zamalja članica evorzone (Grčka, Portugalija, Španija), a posebno činjenicom što je rejting jedne od država evrozone sveden na status "junk", tj. “BB+“(Grčka). U Evropskoj komisiji optužuju rejting agencije da “ne idu u korak s realnošću“ i upozoravaju da će ozbiljno razmotriti uvođenje novih propisa EU o regulisanju rada rejting agencija. Navedena snižavanja kreditnih rejtinga podstakla su novi talas strahovanja na tržištu od širenja grčke krize i donela novi sunovrat na finansijskim tržištima zbog sumnje u mogućnosti tih zemalja da otplate svoje dugove.

Kurs evro/dolar je tokom prva četiri dana izveštajnog perioda zabeležio pad, dostigavši u četvrtak najnižu vrednost u poslednjih godinu dana. Zabrinutost investitora stanjem u kojem se nalaze grčke javne finansije, kao i druge periferne zemlje evrozone, najviše je uticala na pad vrednosti evra. Smanjenje kreditnog rejtinga Grčke od strane rejting agencije „Moody’s“ uticalo je na najstrmiji dnevni pad zabeležen u toku prve nedelje izveštajnog perioda. Grčka vlada je u petak pokrenula zahtev za aktiviranje zajedničkog paketa pomoći MMF-a i zemalja EU, što se pozitivno odrazilo na raspoloženje investitora.

Početkom druge nedelje izveštajnog perioda usledio je pad kursa evro/dolar, nakon povećanja nivoa finansijskog instrumenta „CDS – Credit Default Swap“ za Grčku. Aksel Veber, član Upravnog odbora Evropske centralne banke, istakao je da ne postoji rizik od kolapsa evra zbog problema s kojima je suočena Grčka, da Portugalija i Španija imaju drugačije fiskalne situacije i da je evrozona na putu oporavka. Na pad kursa na nivo ispod 1,32, u utorak 27. aprila, značajno su uticala i strahovanja da paket pomoći Grčkoj nije garancija za skoriji oporavak, nakon odluke rejting agencije “Standard&Poor’s“ da kreditni rejting Grčke smanji za tri nivoa uz negativne izglede, posle čega su grčke državne obveznice dospele u kategoriju “junk“ (status smeća). Na kasnije povećanje kursa evro/dolar značajno su uticale izjave Angele Merkel, nemačkog kancelara, i Dominika Štros-Kana, direktora Međunarodnog monetarnog fonda, koji su obećali da će pojačati napore s ciljem prevazilaženja fiskalne krize u Grčkoj.

Prinosi na obveznice Trezora SAD su početkom prve nedelje zabeležili kratkotrajni pad, kao posledica istrage o potencijalnoj prevari banke Goldman Saks, što se odrazilo na pad cena akcija i rast tražnje za sigurnijim oblicima aktive. Međutim, nakon što su objavljeni podaci o tromesečnom prihodu pomenute banke, došlo je do pada cene obveznica. Cene dugoročnih hartija od vrednosti su sredinom prve nedelje ostvarile rast, čime su povećane razlike u prinosima. Investitori su menjali rizičnije grčke i portugalske obveznice za sigurnije američke i nemačke, što je uticalo na rast tražnje. U toku pomenutog perioda kupovina je bila posledica efekta „safe-haven“ (poslednjeg utočišta), ali i prodaje zbog straha od inflacije, što je sprečilo znatnije promene cena američkih državnih hartija. Krajem prve nedelje cene obveznica su pale po objavljivanju pozitivnih pokazatelja sa tržišta nekretnina i rasta narudžbina trajnih dobara u SAD (rast tražnje na tržištu nekretnina iznosio je 26% u martu). Početak druge nedelje obeležio je rast cena državnih hartija od vrednosti, izazvan rastom tražnje zbog dužničke krize Grčke. Spekulacije da bi Nemačka mogla odbiti da garantuje paket pomoći Grčkoj dodatno su uticale na rast tražnje za američkim i nemačkim državnim obveznicama. Trend rasta cene obveznica je nastavljen do kraja izveštajnog perioda, između ostalog i zbog izraženog strahovanja da bi se grčka dužnička kriza mogla preliti i na ostatak Evrope, što je uticalo na pad cena akcija i rast tražnje za obveznicama. Takođe, smanjenje kreditnog rejtinga Grčke, Španije i Portugala, kao i podaci o sporom oporavku tržišta radne snage u SAD, dodatno su uticali na rast cena obveznica.

Nemačke državne obveznice zabeležile su pad prinosa tokom izveštajnog perioda. Najveći pad na krivi prinosa Nemačke imale su tridesetogodišnje državne obveznice (14,4 b.p.), dok je prinos na trogodišnju benčmark obveznicu pao za 13,2 bazična
poena.

Prvu nedelju izveštajnog perioda obeležio je nastavak trenda preusmeravanja investicija u sigurnije obveznice razvijenih zemalja EU, što je uticalo na rast cena nemačkih državnih obveznica. Pad cena na tržištima akcija, zbog privremenog ukidanja aviosaobraćaja u gotovo čitavoj Evropi, dodatno je doprineo rastu cena državnih obveznica.

Cena osiguranja grčkih petogodišnjih obveznica dostigla je rekordni nivo u četvrtak, nakon pomenutog snižavanja kreditnog rejtinga Grčkoj od strane rejting agencije „Moody’s“. Petak je protekao bez znatnijih oscilacija, iako je vlada Grčke pokrenula postupak za aktiviranje paketa zajedničke pomoći MMF-a i zemalja EU. Međutim, prvog dana druge nedelje izveštajnog perioda među tržišne učesnike je uneta nesigurnost oko pitanja konkretne primene plana pomoći, jer su se pojavile glasine da će zajmodavci od Grčke tražiti da sprovede dodatne mere štednje. Najveći dnevni rast cene u toku izveštajnog perioda zabeležen je u utorak, 27. aprila, kada je rejting agencija „S&P“ kreditni rejting grčkih obveznica snizila, čime su one ušle u kategoriju „junk“. Ista rejting agencija snizila je tog dana i kreditni rejting Portugalu. Snižavanje kreditnog rejtinga Španije sa AA+ na AA nije imalo veći uticaj na cene nemačkih obvezica u sredu, ali su državne obveznice Španije (naročito kratkoročne diskontne), zabeležile znatan pad cena. Grčka je tog i sledećeg dana preduzela korake koji su ukazali na spremnost njene vlade da uvede dodatne mere štednje, što je dovelo do povratka optimizma kod tržišnih učesnika, a samim tim i do pada cena nemačkih državnih obveznica. Međutim, investitori su nastavili da oprezno plasiraju svoja sredstva, u iščekivanju konkretnog usvajanja najavljenih mera.

Početkom izveštajnog perioda cena zlata je registrovala pad, nakon što su objavljene vesti da su vlasti SAD kaznile banku Goldman Saks zbog prevare, ali se zlato ubrzo oporavilo od tog pada jer su investitori kupovali plemeniti metal kao sigurniji oblik aktive. Uprkos padu vrednosti evra, cena zlata se zadržala na visokom nivou zbog efekta „safehaven“.

Zabrinutost povodom stanja evropskih privreda i inflatornih pritisaka takođe je uticala na rast tražnje za zlatom. Tokom celog izveštajnog perioda cena ovog plemenitog metala je varirala između rasta tražnje, zbog strahovanja od grčke dužničke krize, i zabrinutosti za sudbinu zajedničke evropske valute. Početkom druge nedelje izveštajnog perioda cena zlata je iznosila 1.155 $/Oz. Kombinacija kupovine, podstaknute averzijom prema riziku, i slabosti evra doprinela je da cena zlata dostigne i rekordnih 868,4 evra za uncu. Do kraja izveštajnog perioda kupovina zlata zbog efekta „safe-haven“ i strah od slabljenja evra karakterisali su tržište, pa je i trend rasta cene ovog plemenitog metala zadržan, što je bilo posebno izraženo nakon što su rejting agencije snizile kreditni rejting Grčke, Španije i Portugala.

Cena nafte pala je prvog dana izveštajnog perioda, prateći pad sklonosti investitora ka preuzimanju rizika. Trend rasta cene koji je otpočeo u utorak trajao je do kraja prve nedelje. Opasnost od oblika vulkanskog pepela koja je počela da jenjava omogućila je određenom broju evropskih zemalja da ponovo otvore vazdušni prostor, što je pokrenulo pomenuti trend rasta u utorak. I pored vesti koje je objavilo Ministarstvo energetike SAD, da su porasle zalihe sirove i prerađene nafte, trend rasta cene je nastavljen. Zahtev grčkih vlasti da se aktivira neophodni paket pomoći, kao i rast cena na tržištu nekretnina SAD, ulili su optimizam kod investitora u pogledu oporavka privrede. To je doprinelo značajnom dnevnom rastu cene, koja je tog dana dostigla maksimalnu vrednost u toku izveštajnog perioda.

Vest da je rejting agencija „S&P“ snizila kreditni rejting Grčke i Portugalije uticala je na pad sklonosti investitora ka preuzimanju rizika, a time i na pad cene sirove nafte tokom prva dva dana izveštajnog perioda.
Na sastanku monetarnog odbora FED-a stopa je, u skladu sa očekivanjima, ostavljena na istom nivou, a zvaničnici su pozitivno okarakterisali oporavak ekonomije, što je dovelo do rasta cena na tržištima akcija i ujedno pokrenulo trend rasta, koji je trajao do poslednjeg dana izveštajnog perioda. Najava grčkih zvaničnika da će usvojiti oštrije mere štednje pozitivno je uticala na rast cene nafte, koja je izveštajni period završila na nivou od 86 dolara za barel.

(Economy.rs, 12. maj 2010)

Kapitalizacija berze 888 mlrd. RSD

Beograd -- Tržišna kapitalizacija Beogradske berze krajem aprila je bila 888 milijardi dinara, za 1,8 odsto veća nego na kraju marta, pokazuju podaci tržišta kapitala

Najzaslužnije za rast ukupne kapitalizacije su hartije iz korpe indeksa Belexline, s obzirom da je njihova kapitalizacija na mesečnom nivou u aprilu porasla skoro 11 procenata, na 197,67 milijardi dinara.

Znatan rast tržišne kapitalizacije zabeležen je i za akcije koje su u sastavu indeksa Beleks 15, od gotovo devet odosto, na 120,89 milijardi dinara.

Tržišna kapitalizacija hartija kojima se trguje kontinuiranom metodom porasla je nešto više od sedam odsto a hartije koje su u trgovini po metodu preovlađujuće cene beleže mesečni rast kapitalizacije od nepun procenat.

Kod obveznica Republike Srbije prošlog meseca je ubeležen rast tržišne kapitalizacije od 0,2 odsto u poređenju sa martom, navodi se u mesečnom biltenu Berze za maj. Aprilska kapitalizacija Beogradske berze bila je najviša mesečna zabeležena u 2010. godini.

Sektor koji je na tržištu Beogradske berze imao najvišu kapitalizaciju jeste preradjivačka industrija koji obuhvata 526 preduzeća sa kapitalizacijom od 310,7 milijardi dinara. Sledi sektor finansijskog posredovanja u koji je uključeno 28 kompanija sa kapitalizacijom od 219,8 milijardi dinara.

---

Rast prometa

BEOGRAD - Sa najvećim dnevnim prometom u poslednjih godinu dana, korpa najlikvidnijih akcija Belex 15, zabeležila je rast vrednosti i dvanaesti dan zaredom. Ovaj pokazatelj porastao je danas dodatnih 1,56 procenata dok je ukupna realizacija u trgovanju akcijama iznosila 188,8 miliona dinara.

Niška AIK banka (BSE:AIKB) ponovo je bila najprometnija hartija sa realizacijom od 134 miliona dinara, ali, slično kao i juče, uz lagani pad vrednosti. Ovo je najveći promet AIK-a još od početka februara a ponovo je veći deo prometa ostvaren u velikim, unapred dogovorenim transakcijama učesnika na tržištu. Danas su se probudili i investitori na beogradskoj Komercijalnoj banci (BSE:KMBN) koja se ponovo vratila do nivoa od 31.500 dinara. Uz realizaciju od 7,2 miliona dinara, akcije najveće banke koja posluje pod kontrolom države, porasle su 2,8 procenata. Agrobanka (BSE:AGBN) je bila među retkim gubitnicima današnjeg trgovanja. Uz realizaciju od 3,8 miliona dinara, akcije ove bankarske ustanove pale su 2,2 odsto a pred kraj trgovanja približile su se nivou od 10.000 dinara. Privredna banka (BSE:PRBN) je porasla 3,6 odsto na  715 uz realizaciju od nepunih milion dinara.

Od akcija iz realnog sektora ponovo je dominirao Energoprojekt (BSE:ENHL) koji je osvojio kotu od 1.000 dinara, prvi put u poslednjih pet meseci. Ukupna realizacija u trgovanju akcijama ovog najvećeg domaćeg građevinara bila je 15 miliona dinara uz skok od 3,1 odsto. Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) takođe je nastavio uzlaznu seriju stigavši danas do nivoa od 1.050 dinara uz realizaciju od 4,8 miliona dinara. Odličan promet od 5,5 miliona dinara zabeležio je zrenjaninski Dijamant (BSE:DJMN) koji je porastao 10 procenata na nivo od 11.000 dinara. Ova najveća domaća uljara zabeležila je pad prihoda od 17,3 odsto u 2009. godini dok je neto dobit iznosila 458,6 miliona dinara, što je smanjenje od 56,4 procenata. Solidnu realizaciju od 3,9 miliona dinara zabeležio je konditor Bambi-Banat (BSE:BMBI) uz promet od 3,9 miliona dinara po prosečnoj ceni od 9.447 dinara. Na aukcijskom tržištu, najprometniji je bio beogradski Telefonkabl (BSE:TLKB) koji je zabeležio realizaciju od 3,4 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 7.500 dinara.

---

Svetska trzista: Indeksi u porastu

NEW YORK - Prošle sedmice su, već šestu zaredom, cene akcija na svetskim berzama porasle, zahvaljujući makroekonomskim podacima koji bude nadu u jačanje svetske ekonomije.

To je već šesta sedmica zaredom kako cene akcija na najvećoj svetskoj berzi rastu, što je najduže razdoblje njihovog uspona od marta i aprila prošle godine, kada je počeo oporavak tržišta od pada cena na najniže nivoe u 12 godina. Nastavak rasta cena akcija šestu sedmicu zaredom zahvaljuje se makroekonomskim podacima koji ukazuju na jačanje najvećee svetske ekonomije. Tako je prošle nedelje objavljeno da je u martu prodaja najvećih američkih trgovačkih lanaca porasla rekordnih 9,1 posto u odnosu na isti lanjski mesec, zahvaljujući poboljšanju vremenskih prilika i ranim uskršnjim praznicima.

Analitičari su očekivali rast prodaje od 6,3 posto u trgovinama otvorenima najmanje godinu dana, a od 28 najvećih američkih trgovačkih lanaca, njih 90 posto nadmašilo je očekivanja. Zahvaljujući tome,akcije u trgovačkom sektoru bile su među najvećim prošlonedeljnim dobitnicama.

"Trgovina na malo je kičma celokupnog oporavka. Ako se potrošnja i trgovina na malo približe nivoima od pre nekoliko godina, to bi bio istinski oporavak", kaže Keith Springer, predsednik kompanije Capital Financial Advisory Services.

Na ulagače su pozitivno delovali i podaci da su u februaru zalihe veletrgovina porasle više nego što se očekivalo, dok je njihova prodaja dostigla najviši nivo u 16 meseci, što najavljuje vrlo dobre brojke o rastu američke ekonomije u prvom tromesečju.

"Jasno je da smo izašli iz recesije, no pitanje je prelazimo li iz faze oporavka u fazu održivog rasta ekonomije? Makroekonomski podaci do aprila prilično su ohrabrujući", kaže Michael Sheldon, strateg u kompaniji RDM Financial.

Među najvećim dobitnicima prošle nedelje bio je i energetski sektor jer se, zahvaljujući nadi da će jačanje svetske ekonomije podstaći potražnju za sirovinama, poslednjih sedam dana cena nafte kreće se na najvišem nivou u 18 meseci, između 85 i 86,5 dolara po barelu. Uprkos rastu cena akcija šest sedmica zaredom, neki analitičari kažu da je veliko pitanje da li poboljšanja u ekonomiji podržavaju daljnji snažan uspon cena akcija i koliko će još dugo Fed voditi labavu monetarnu politiku jeftinog novca.

Predsednik Fedove filijale u Kansas Cityu Thomas Hoenig kazao je prošle sedmice kako bi predugo zadržavanje kamata na niskim nivoima moglo podstaći riskantno finansijsko ponašanje. Fed već duže od godinu dana drži ključne kamatne stope na rekordno niskih 0 do 0,25 posto, zbog čega su od marta prošle godine cena akcija na Wall Streetu porasle više od 70 posto, pa se ulagači plaše da se bliži kraj razdoblju jeftinog novca.

"Čini se da je ekonomska kriza suzbijena, no još je dosta neizvesnosti, a i stopa nezaposlenosti još je vrlo visoka, pa verujem da će Fed još neko vreme voditi labavu politiku", kaže Doug Roberts, strateg u kompaniji Channel Capital Research.com. U petak se u jednom trenutku Dow Jones indeks, prvi put od septembra 2008. godine, probio iznad psihološki važne granice od 11.000 bodova.

I dok je ta psihološki važna granica u fokusu brojnih ulagača, niz analitičara umanjuje važnost te granice za profesionalne portfolio menadžere. "Okrugle brojke uvek su psihološki važne, no s aspekta tehničke analize vrlo retko predstavljaju ključnu tačku koja najavljuje proboj indeksa iz postojećih trgovinskih raspona", kaže Uri Landesman, strateg u tvrtki ING Investment Management.

Analitičari su oprezni i zbog mršavog obima trgovanja. Prošle sedmice na Wall Streetu, American Stock Exchangeu i Nasdaqu dnevno se zamenjivalo između 7,4 i 8,4 milijarde akcija, dok je lani dnevni prosek iznosio 9,65 milijardi.

"Teško je racionalno odgovoriti kako tržište uspeva i dalje rasti, premda se ne povećava obim trgovanja koji bi podržao taj rast. U određenom trenutku, to će postati bitan činilac, no zasad se trend rasta cena akcija nastavlja", kaže Michael Sheldon.

Na Wall Streetu je prošle nedelje Dow Jones indeks ojačao 0,6 posto, na 10.997 bodova, nov najviši nivo u 18 meseci. S&P 500 porastao je, pak, 1,4 posto, na 1.194 boda, a Nasdaq indeks 2,1 posto, na 2.454 boda. I na evropskim berzama prošle sedmice porasle su cena akcija. Londonski FTSE ojačao je 0,45 posto, na 5.770 bodova, a frankfurtski DAX indeks 0,22 posto, na 6.249 bodova. Pariški CAC porastao je, pak, 0,39 posto, na 4.050 bodova.

---

Akcijski fond ove godine privatizovao 61 kompaniju

BEOGRAD, 9. aprila 2010. (Beta) - Akcijski fond Srbije saopštio je danas da je u prvom tromesečju ove godine prodajom paketa akcija na Beogradskoj berzi privatizovao 61 kompaniju, čime su za budžet Srbije obezbeđeni prihodi od tri miliona evra.

Od 2002. godine do sada Akcijski fond je privatizovao pakete akacija u 1.611 preduzeća po ukupnoj ceni od 712 miliona evra.

Akcijski fond upravlja udelima države i Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje u privatizovanim firmama, kao i u onima u kojima je raskinut privatizacioni ugovor.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predviđeno je da spajanjem Akcijskog fonda i Agencije za privatizaciju bude formiran Akcionarski fond koji će biti zadužen za nastavak privatizacije društevnih, državnih i lokalnih komunalnih preduzeća, kao i za podelu besplatnih akacija građanima.

---

Solidan rast indeksa

BEOGRAD, 9. aprila 2010. (Beta) - Indeksi akcija Beogradske berze ubeležili su solidan rast - Belex15 od 1,39 odsto, na 713,33 poena, a opšti Belexline od procenat, na 1.342,98 indeksnih poena.

Promet iz 409 transakcija vredeo je 77,52 miliona dinara (777.569 evra).

U kontinuiranoj trgovini akcija Progresa [PRGS] poskupela je pet odsto, Komercijalna banka [KMBN], sa B Listinga, i Univerzal banka [UNBN] na vrednosti su dobile po četiri i po procenta, Voda Vrnjci [VDAV] gotovo tri a Privredna banka [PRBN] dva i po procenta.

Gubitnike predvodi Veterinarski zavod Subotica [VZAS] padom od gotovo dva odsto, na 680 dinara za akciju, uz skroman promet.

Bambi Banat [BMBI], Metalac [MTLC], sa B Listinga, i Alfa plam [ALFA], takođe sa B Listinga, pojevtinili su po neznatno više od procenat a Globos osiguranje [GLOS] nešto manje od procenat. Solidno se trgovalo hartijama Metalca, za 2,66 miliona dinara.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ponovo je realizovan u trgovini akcijama AIK banke [AIKB], od 45,66 miliona dinara.

Hartijama Agrobanke [AGBN] trgovalo se za 6,35 miliona dinara a Galenike Fitofarmacije [FITO] za dva miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan akcijama hotelskog preduzeća Pobeda [PBDP], od 4,47 miliona dinara.

Učešće stranih investitora bilo je 60 odsto u ukupnoj i 65 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 79 a u prodaji 52 odsto.

---

Slovenci preuzimaju Kredi banku?

30. januar 2010. | 12:51 | Izvor: Blic

Beograd -- Na srpsko finansijsko tržište uskoro bi mogla da dođe Nova kreditna banka iz Maribora (NKBM) koja je u većinskom vlasništvu države Slovenije.
U vezi sa našim strateškim opredeljenjem da se širimo u jugoistočnoj Evropi, upravni odbor je naložio menadžmentu da preduzme sve procedure potrebne da preuzme kontrolni paket vlasništva u Kredi banci, ukratko je saopštila NKBM, inače druga po veličini banka u Sloveniji, čija je ukupna tržišna vrednost 310 miliona evra.

Ova vest, za samo dva dana, podigla je vrednost akcije Kredi banke na Beogradskoj berzi više od 20 odsto na 3.500 dinara. Ukupno je traženo oko 2.400 akcija, dok je na strani ponude bilo svega 400 deonica.

Koliko bi Srbija, koja je u Kredi banci preko povezanih lica, vlasnik 66 odsto akcija, mogla dobiti od njene prodaje, zavisi od više faktora. Istina je samo da suma neće biti ni približna onoj koja se mogla dobiti pre dve godine, kada su banke prodavane po ceni od tri, pa do čak pet puta, većoj od knjigovodstvene vrednosti.

Slovenački mediji spekulišu da su čelnici NKBM namenili deset miliona evra, ali nije poznato da li se to odnosi samo na državne ili na sve akcije. Trenutna tržišna vrednost Kredi banke na Beogradskoj berzi iznosi 5,7 miliona evra.

---

Godina pocela rastom cena najlikvidnijih akcija

Prvi dan trgovine na Beogradskoj berzi u ovoj godini završen je rastom indeksa uz više nego skroman promet. Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 porastao je gotovo dva odsto, na 676,17 poena, dok je opšti Belexline ojačao nešto više od procenat, na 1.329,55 indeksnih poena. Promet iz 289 transakcija vredeo je 29,92 miliona dinara (307.180 evra) od čega je gotovo trećina ostvarena u trgovini obveznicama RS.

---

Trgovina na Berzi u 2010. pocinje 11. januara

Trgovina na Beogradskoj berzi u narednoj godini počeće 11. januara, odlučilo je srpsko tržišta kapitala u sklopu godišnjeg kalendara berzanskih sastanaka

Berza je kod utvrđivanja prvog radnog dana u 2010. uvažila potrebu obezbeđenja kontinuiteta i sigurnosti trgovine a s obzirom na činjenicu da su u prvih deset dana 2010. dva neradna zbog državnog praznika, jedan zbog verskog i tri dana vikenda.

Period do 11. januara takođe je neophodan za pripremu sistema za trgovinu u novoj kalendarskoj godini, uključujući podešavanje sistema, selidbu podataka i statistika, kao i okončanje poslova radi puštanja u rad BelexFIXAPI modula.

---

Becka berza: Pozitivna perspektiva za 2010

Uprkos teškom ekonomskom okruženju na globalnom nivou, Bečka berza gleda pozitivno na sledeću godinu. Iz uprave Bečke berze saopštavaju „na osnovu razvoja tokom poslednjih meseci mi očekujemo najpre stabilizaciju a potom kao posledicu rasta kurseva blagi rast trgovinskog prometa". Austria Traded Index (ATX) je 28. decembra zatvorio trgovanje na 2.482,13 poena i tako ostvario plus od 41,77 odsto u poredjenju sa 31. decembrom 2008. godine. U poređenju sa godišnjim najnižim nivoom od 9. marta 2009. godine on beleži porast od 75,79 odsto. Takođe i trgovinski promet se nakon najnižeg nivoa u februaru (4,2 milijarde evra) oporavio. Prosečni mesečni trgovinski promet za 2009. godinu iznosi 6 milijardi evra. U poređenju s tim, prosečni mesečni trgovinski promet je 2008. godine iznosio 11,7 milijardi evra. Tržišna kapitalizacija je sa 53,1 milijardu na dan 31. decembra 2008. porasla za 46,07 odsto na 77,5 milijardi evra 28. decembra 2009. godine.
Cilj Bečke berze u 2010. godini je nastavak razvoja strategije internacionalizacije. Sa susednim berzama u Budimpešti, Ljubljani i Pragu gde poseduje većinu udela, Bečka berza je u septembru 2009. osnovala novu krovnu marku CEE Stock Exchange Group.

---

Vecina berzi u regionu i dalje u minusu

BEOGRAD | 07.12.2009.

Prvu decembarsku nedelju većina indeksa akcija na tržištima kapitala u okruženju završila je, kao i prethodne, u padu, a u rastu su bili samo reperni pokazatelji na hrvatskoj i jednoj crnogorskoj berziNa Ljubljanskoj berzi indeks SBI20 neznatno je oslabio, za 0,06 odsto na nedeljnom nivou, a ukupan promet bio je nešto manji od osam miliona evra.

 

U grupi gubitnika prethodne nedelje su Aerodrom Ljubljana sa minusom od govoto pet odsto, Osiguranje Triglav sa gotovo četiri procenta, Luka Koper i Intereuropa sa padom od po gotovo tri odsto.

Među dobitnicima se izdvojila krajska Sava sa plusom od bezmalo deset odsto dok su Telekom Slovenije i Pivara Laško poskupeli po dva i po procenta.

Indeks Crobex na Zagrebačkoj berzi izašao je posle šest nedelja iz minusa i prošlu sedmicu završio plusom od 3,6 odsto. Promet je vredeo 134 miliona kuna (7,3 kune za evro) i bio je za četvrtinu manji nego u poslednjoj novembarskoj nedelji.

Uobičajeno najlikvidniji je bio Hrvatski telekom sa prometom od 27,3 miliona kuna a cena te hartije povećana je na nedeljnom nivou za trećinu procenta.

Analitičari navode da su rastu repernog indeksa najviše doprinele akcije kompanija sa građevinskog sektora - Tehnika je poskupela više od 13 procenata, Ingra 9,5 odsto, Dalekovod 4,4 a Institut IGH nešto više od tri.

U kategoriji većih dobitnika su i Petrokemija sa plusom od 7,6 odsto, Atlantska plovidba sa šest i Jadroplov sa gotovo pet procenata dok je gubitnik sedmice HG Spot sa padom od bezmalo devet procenata.

Indeks Birs na Banjalučkoj berzi skliznuo je 0,6 odsto a nedeljni promet dostigao je 3,2 miliona KM (1,95 KM za evro) od čega je 63,5 odsto ostvareno u trgovini obveznicama.

U trgovini akcijama najveći promet je realizovan sa bijeljnskim Bobar osiguranjem, od 334.800 KM, po stabilnoj ceni od 300 KM za hartiju, a sledi takođe bijeljinski Elvako sa prometom od 128.133 KM uz nedeljni pad cene od deset procenata.

Na Sarajevskoj berzi indeks SASX10 izgubio je nešto više od dva procenta a nedeljni promet približio se osam miliona KM.

Najviše se trgovalo akcijama Elektroprivrede BIH, za 1,64 miliona KM, a cena im je pala devet i po procenata. Veći pad od Elektroprivrede BIH ubeležila je samo IK Banka, bezmalo deset odsto na nedeljnom nivou.

Mostarska Elektroprivreda pojevtinila je gotovo sedam procenata, Energoinvest nešto više od dva a BH Telekom pola procenta.

U rastu su završili Energopetrol, od više od 28 odsto uz skroman promet, Hidrogradnja je poskupela gotovo osam a Bosnalijek tri i po procenta.

Na crnogorskim tržištima kapitala u prethodnoj nedelji ostvaren je promet od sedam miliona evra od čega je 93 odsto realizovano u dve blok transakcije hartijama Rudnika uglja Pljevlja.

Indeks Moste na Montenegroberzi ubeležio je blagi pad, od 0,02 odsto na nedeljnom nivou, dok je indeks Nex20 na NEX berzi porastao za petinu procenta.

Najviše se trgovalo akcijama Crnogorskog telekoma, za 103.000 evra, uz nedelji pad cene od 4,6 odsto, a slede hartije barskih Kontejnerskih terminala sa prometom od gotovo 50.000 evra i minusom od 2,65 odsto.

---

Skromna trgovina na Beogradskoj berzi

Beograd - Skroman promet i neveliki pad indeksa akcija obeležili su početak druge decembarske nedelje na Beogradskoj berzi. Promet iz 270 transakcija vredeo je 31,52 miliona dinara ili 326.513 evra od čega je petina ostvarena u trgovini državnim obveznicama.

Oba indeksa akcija izgubila su po nešto manje od procenat, pa je „beleks 15“ završio na 695,38 a opšti indeks Belekslajn na 1.336,16 indeksnih poena. Gubitnik kontinuirane trgovine akcijama je Energomontaža sa padom od gotovo deset odsto, na 3.500 dinara za hartiju, uz skroman promet. Cena Fidelinke smanjena je šest odsto, Puteva gotovo pet, Informatike malo više, a Alfa plama, sa B Listinga, nešto manje od četiri procenta. Solidno se trgovalo jedino Alfinim akcijama, za 4,08 miliona dinara.

Dobitnike predvode Komercijalna banka, Simpo i BIP sa rastom od gotovo pet odsto, dok su Telefonija i Kredi banka dobili po nešto više od dva procenta na vrednosti. Najveći promet na kontinuiranom segmentu realizovan je u trgovini akcijama Agrobanke - 7,45 miliona dinara. Hartijama Energoprojekta, koji se nalazi na A listingu, trgovalo se za 1,55 miliona dinara, dok je promet akcijama AIK bank vredeo 1,2 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene promet nešto veći od milion dinara realizovan je sa Tehnoprometom i Centroproizvodom. Učešće stranih investitora bilo je 27 odsto u ukupnoj i 33 odsto u trgovini akcijama, pri čemu je učešće stranaca u kupovini akcija bilo veće, 36 odsto, a u prodaji nešto manje, 31 procenat.

---

Kriza odložila prodaju „Knjaza Milosa” i „Imleka”

Salford planira prodaju kompanija kojima upravlja za dve do tri godine. – Sadašnje cene na berzi daleko od realnih

Prvobitne planove menadžmenta „Salforda“, da ove godine za milijardu evra proda preduzeća iz sastava „Dunav hrana“ kojima upravlja, pomrsila je velika svetska ekonomska kriza. Potencijalne investitore, ali i vlasnika kompanija, naterala je na preispitivanje i odlaganje investicionih odluka za neko bolje i stabilnije vreme.

Podsetivši na to da je „Dunav hrana“, regionalni holding u čijem sastavu su „Imlek“, Subotička mlekara, „Bambi“, „Knjaz Miloš“, kao i tri mlekare u BiH i jedna u Makedoniji, direktor predstavništva „Salforda“ za Balkan Slobodan Petrović smatra da je prodaju tih kompanija realno očekivati kad kriza mine – 2011. ili 2012. godine.

– Imajući u vidu vrtoglavi pad vrednosti akcijskog kapitala na Beogradskoj berzi (50–70 odsto), ne očekujem da ćemo zaraditi velike pare na svim kompanijama ukoliko se budu prodavale ponaosob, a ne kao holding – ukazuje Petrović.

Konstatujući evidentni rast cena akcija poslednjih meseci, koji je, primera radi, ubedljiv u slučaju „Imleka“, čije akcije su 28. januara ove godine imale vrednost od 811 dinara, najnižu za godinu dana, da bi sad nadmašile 1.720 dinara, naš sagovornik smatra da je to još daleko od njihove realne vrednosti. To destimuliše prodaju, koja bi u ovom trenutku za „Salford“ bila rasprodaja.

Stoga se ni manjinskim akcionarima u mlekarama, industriji slatkiša, ali i „Knjazu“ ne preporučuje da žure s prodajom akcija. Pogotovo što im berzanska vrednost trenutno nije dovoljno atraktivna, niti realna, jer će im biti ponuđeno da pridruže svoje akcije portfelju kojim upravlja „Salford“ kako bi ih zajednički prodali investitorima – preporučuje Petrović u razgovoru za „Politiku“.

– Da je reč o atraktivnoj robi svedoči podatak da je pre krize, koja je uzela maha u septembru prošle godine, bilo čak 11 investitora zainteresovanih za kupovinu „Knjaz Miloša“, ali su se oni potom privremeno povukli. Međutim, „poslovna ćaskanja“, koja se zasad ne mogu smatrati ozbiljnim pregovorima sa potencijalnim strateškim i finansijskim investitorima, nisu prekinuta – izričit je naš sagovornik, uz opasku da je sad vreme veoma povoljno za kupce, ali ne i za prodavce firmi.

Jer, za većinskog vlasnika, Novi svetski investicioni fond (New World Value Fund) sa sedištem u Gibraltaru, dosad je u akviziciju, modernizaciju i restrukturisanje uložio oko 450 miliona evra u „Dunav hrana grupu“. Trenutna kapitalna dobit (razlika između kupovne i prodajne cene), nije dovoljno atraktivna, imajući u vidu strateški cilj ulagača da firme koje čine holding kupi što jeftinije, unapredi i tako „ugojene“ preproda po znatno višoj ceni od kupovne.

Pri tom je investiciona politika „Salforda“, odnosno Fonda čije interese zastupa, „glokalna“, što podrazumeva oslanjanje na lokalne kadrove, resurse i robne marke, s namerom da od njih stvori globalne, odnosno međunarodne brendove.

– U tome se uspelo, jer su kompanije u sastavu „Dunav hrane“ visoko kotirane ili lideri na tržištima u regionu – naglašava Petrović, koji ističe da je vrednost izvoza, uprkos destimulativnoj politici kursa koja pogoduje isključivo uvoznicima, oko 45 miliona evra.

Imajući sve to u vidu, potencijalni kupci holdinga ili pojedinačnih firmi iz njegovog sastava, postali bi vlasnici ne samo zdravih i uspešnih kompanija, njihovih tradicionalnih i prepoznatljivih brendova, već i zamašnog udela na regionalnom tržištu, ističe naš sagovornik.

Prema oceni Petrovića, Srbija nedovoljno subvencioniše domaću poljoprivredu, što otežava poslovanje proizvođača hrane.

– Da muka bude veća, Srbija je jednostranom primenom Sporazuma o pridruživanju EU faktički lišila svoju poljoprivredu i prehrambenu industriju mogućnosti da se koliko-toliko ravnopravno bori sa konkurencijom iz najrazvijenijih zemalja u kojima se agrar subvencioniše i do pet puta više nego kod nas. Ipak, uprkos tome maloprodajne cene mleka proizvođača iz sastava „Dunav hrana“ su trenutno niže nego u decembru 2007. godine, jer ne samo da nisu u međuvremenu povećane, već su krajem prošle godine smanjene za pet do osam odsto – naglašava Petrović.

---

Evro opet iznad 1,5 dolara, evropske akcije poskupele

Evropsko tržište akcija je primetno živnulo, a glavni FTSEurofirst 300 indeks je vredeo najviše u protekle dve sedmice, podstaknut poskupljenjem nafte i vitalnih metala, uključujući i zlato.

Zajednička valuta 16 članica Evropske unije je u ranoj trgovini na evropskom deviznom tržištu vredela više od 1,50 dolara, ali se u prvim popodnevnim transakcijama spustila neznatno ispod tog nivoa, prenosi agencija Rojters.

Dolar je na valutnoj berzi u Londonu oslabio na nešto manje od 90 jena i 1,0078 švajcarskih franaka, ali je istovremeno razmenjivan po kursu od blizu 1,68 za funtu sterlinga, što je bolje nego na kraju prošlonedeljne trgovine.

Činjenica da na skupu koji je u petak i subotu održan u Škotskoj ministri finansija i guverneri centralnih banaka grupe 20 najrazvijenijih zemalja (G20) nisu razmatrali problem tekućih valutnih kurseva, a posebno slabost dolara, izgleda da je danas dobila "tumačenje" i na deviznim berzama, pa su valutni trgovci opet pribegli obaranju tržišnih pozicija američke novčane jedinice.

Strateški analitičar britanske banke HSBC Pol Mekel smatra da u sadašnjoj tržišnoj klimi postoje uslove za dalje slabljenje dolara, čiji je indeks prema korpi drugih šest jakih valuta danas oslabio oko jedan odsto. Isto toliko je prema "amerikancu" u prepodnevnoj trgovini ojačao i evro.

Mekel procenjuje da bi u razdoblju od naredna tri meseca evro mogao da ojača na 1,68 dolara i da, istovremeno, čak i nisko prinosni japanski jen može još da "odskoči" u odnosu na američkog konkurenta.

Panevropski indeks akcija FTSErurofirst 300, koji iskazuje prosečnu vrednost deonica najlukarativnijih kontinentalnih deonica, ojačao je 1,6 odsto, na 1008,44 poena u podnevnoj trgovini na londonskoj efektnoj berzi. To je bio najviši nivo tog indikatora od 26. oktobra, ističe Rojters.

Danas je u porastu od 1,8 odsto bio i svodni Đ stok bankarski indeks , dok su deonice viđenijih evropskih finansijskih organizacija - HSBC, "Rojal benk of Skotland", "BNP Pariba, "Sosijete ženeral" i "Komercbank" - uvećane u rasponu od jedan od 5,2 odsto.

Istovremeno su akcije najveće evropske osiguravajuće kompanije, nemačkog "Alijanca", poskupele 5,7 procenata, nakon što je objavljeno da je u trećem kvartalu imala veći profit od očekivanog.

Akcije sirovinskih kompanija su takođe bile u porastu, podstaknute ne samo višim kotacijama nafte, već i rastom cena zlata iznad 1.100 dolara za finu uncu od približno 31,100 grama, što je njegova nova rekordna kotacija.

Širom Evrope napredovali su i nacionalni indeksi akcija, a nemački DAKS i britanski FTSE 100 su "odskočili" za 1,4 procenta, a francuski CAC 40 za 1,6 odsto.

Cene akcija na glavnoj dalekoistočnoj berzi u Tokiju danas se nisu bitno promenile u odnosu na kraj prošle sedmice, jer investitori žele prvo da se uvere kakva će biti nove statistike o kretanjima u japanskoj i kineskoj privredi, pre nego što se upuste rizičnije poslove.

---

U oktobru promet za 30 odsto manji

Ukupan promet na Beogradskoj berzi u oktobru 2009. godine iznosio je 1,8 milijardi dinara, što je za oko 30 odsto niža vrednost u poređenju sa prethodnim mesecom.

Indeks Belex 15 umanjio je tokom oktobra vrednost za 2,39 odsto, dok je opšti indeks Belexline zabeležio minus od 1,46 odsto. U periodu od početka godine do poslednjeg trgovačkog dana u oktobru, reperni indeks je porastao za 42,64 odsto, a opšti za 27,30 odsto. Vrednost prometa akcijama je iznosila 1,5 milijardi dinara, što je za 32,2 odsto niža vrednost prometa u odnosu na septembar.

 

Na listi mesečnih dobitnika, odnosno akcija sa najvećim rastom, izdvojile su se akcije "Laste", kod koje je cena od 779 dinara za 51,26 odsto viša od vrednosti s početka meseca, kao i "Progresa" sa rastom od 50,53 odsto, na 143 dinara. S druge strane, najveće gubitnike predvodi niški DIN sa minusom od 16,73 odsto, kao i Kredi banka sa padom od 16,65 odsto.

Najtrgovanije, kao i prethodnog meseca, bile su akcije niške AIK banke. Oktobarski promet akcijama pomenutog izdavaoca iznosio je 331,9 miliona dinara, što predstavlja gotovo petinu ukupnog prometa na Beogradskoj berzi u oktobru.

Ukupna tržišna kapitalizacija Beogradske berze poslednjeg trgovačkog dana u oktobru je iznosila 958,6 milijardi dinara, što u poređenju sa prethodnim mesecom predstavlja smanjenje od 0,64 odsto, čime je prekinut tromesečni pozitivan trend vrednosti ukupne tržišne kapitalizacije Berze. Iako ukupna kapitalizacija beleži negativnu promenu, kapitalizacija petnaest akcija koje čine indeksnu korpu Belexa 15 beleži porast u odnosu na prethodni mesec u iznosu od 1,85 odsto. Ukupna oktobarska tržišna kapitalizacija akcija iz korpe indeksa Belexline iznosila je 202,3 milijarde dinara, i umanjena je u odnosu na septembar za bezmalo 15 odsto.

Oktobarsko učešće stranih investitora u trgovanju akcijama (FIS) zabeležilo je neznatno povećanje u odnosu na prethodni mesec i prosečno dnevno je iznosilo 48,6 odsto ukupnog trgovanja akcijama. Ovo je najveća vrednost FIS-a u poslednjih šest meseci, što uz ohrabrujuću činjenicu da je učešće stranaca na kupovnoj strani (52,3 odsto) veće nego na prodajnoj (44,9 odsto) već treći mesec zaredom.

---

Akcije jacaju, dolar slabi

Cene akcija su na globalnim efektnim berzama napredovale do novog maksimuma u proteklih 12 meseci, podstaknute dobrim poslovnim bilansom američkih kompanija "Epl" i "Teksas instruments", dok je dolar opao na nov 14-mesečni minimum.

Globalni indeks akcija MSCI uvećan je za 0,2 odsto, 300 poena, nakon što je prethodno vredeo 300,77, što je bio najviši nivo od kraja septembra protekle godine. MSCI indikator, kojim se iskazuje prosečna dnevna vrednost deonica u 23 najrazvijenije zemlje sveta, ojačao je za oko 75 odsto od marta, kada je bio na višegodišnjem minimumu.
Akcije na tržištu brzo rastućih privreda takođe su blago poskupele, u proseku za 0,4 odsto, dok je Panevropski indeks - FTS Eurofirst 300 - neznatno opao, posle solidnog rasta u ponedeljak. Japanski Nikei indeks ojačao je za oko jedan odsto, a bezmalo jednoprocentni skok cena akcija zabeležen je i na njujorškom Volstritu.
Uspon sva tri berzanska indikatora na Volstritu (Dau Džons, Standard & Purs i Nazdak) usledio je nakon izveštaja da su ostvareni profiti kompanija "Epl" i "Teksas instruments" u proteklom kvartalu bili veći od očekivanih. Akcije "Epla" su na frankfurtskoj efektnoj berzi poskupele za 5,7 odsto, dok su deonice "Teksas instrumentsa" na istom tržištu "skočile" za 2,9 odsto.
Pozitivne poslovni bilanse imale su i neke viđenije evropske kompanije i to je, takođe, doprinelo da se indeks FTS Eurofirst 300 u ponedeljak popodne uveća za 1,7 odsto na 1.026,46 poena, što je bila najveća zaključna vrednost tog pokazatelja od 3. oktobra minule godine.
Vodeći nacionalni indeksi akcija u Evropi - nemački DAKS, francuski CAC - 40 i britanski FTSE 100 u ponedeljak su ojačali između 1,7 i 1,9 odsto, podstaknuti poskupljenjem deonica prvenstveno finansijskih i energetskih kompanija.
Višenedeljna i sve izraženija faza slabljenja dolara nastavljena je i tokom današnje trgovine. Na evropskom tržištu "zelena valuta" je tokom prepodnevne trgovine izgubila oko 0,4 odsto pređašnje vrednosti prema japanskom konkurentu, ali se zadržala iznad granice od 90 jena. Evro je, istovremeno, kotirao u tesnom rasponu oko granice od 1,4955 dolara, ali je prethodno vredeo 1,4994 "amerikanca", ili najviše u proteklih 14 meseci.

---

I dalje niski prometi na Beogradskoj berzi

Vrednost indeksa najlikvidnijih hartija Beogradske berze - Belexa 15 povećana je na 839,64 indeksna poena, što predstavlja rast od 0,06 odsto, dok je opšti indeks Belexline zabeležio pad od 0,09 odsto.

Vrednost ostvarenog prometa iznosila je 37,19 miliona dinara, od čega je 31,16 miliona ostvareno u trgovini akcijama, a 6,02 miliona u trgovini obveznicama stare devizne štednje.
Učešće stranih investitora iznosilo je 22,22 odsto u ukupnoj i 26,14 odsto u trgovini akcijama, pri čemu se njih 24,66 odsto nalazilo na strani kupovine, a 27,62 odsto na strani prodaje.
Na kontinuiranoj metodi trgovanja najaktivnija je bila Aik banka iz Niša (AIKB: 3.078; - 0,45%), ostvarivši promet od 6,67 miliona dinara, što je duplo manje u odnosu na ostvareni promet od prethodnog dana. Agrobanka (AGBN: 11.767; +0,19%) je takođe, uz rast od 0,19 odsto, ostvarila dobar promet u iznosu od 4,29 miliona dinara.
Među dobitnicima u trgovini istakli su se "Politika" iz Beograda (PLTK: 150; +6,38%) sa tri istrgovane akcije i Čačanska banka (CCNB: 24.488; +3,56%) sa takođe nešto slabijim prometom. Pored Aik i Agrobanke, po ostvarenom prometu izdvojili su se "Jedinstvo Sevojno" (JESV: 6.499; +1,55%), ostvarivši 1,31 milion dinara, i "Imlek" (IMLK: 1.632; +1,81%) sa 1,14 miliona.
Prioritetne akcije DIN fabrike duvana iz Niša (DINNPB: 2.716; - 7,15%) zabeležile su najveći pad sa 23 istrgovane akcije. Odmah iza se nalazio "Progres" (PRGS: 150; - 4,46%), koji je nakon jednog dana provedenog u plusu, trgovanje završio u crvenoj zoni.
Na A listingu najaktivniji je bio "Energoprojekt holding" (ENHL: 1.088; +0,37%), u čijem je trgovanju zabeležen promet od 3,02 miliona dinara.
Bečejski "Sojaprotein" (SJPT) je objavio ponudu za preuzimanje nešto više od milion akcija, odnosno 46,55 odsto Veterinarskog zavoda Subotica (VZAS), po ceni od 600 dinara, koja će trajati od 19. oktobra do 9. novembra 2009.

---

Rast prometa na Beogradskoj berzi

21. septembar 2009. | 12:51 | Izvor: B92

Beograd -- Na Beogradskoj berzi u trećoj septembarskoj nedelji nastavljen je rast indeksa i realizovanog prometa.

Od početka avgusta indeks najlikvidnijih hartija na beogradskoj berzi porastao je za oko 45 odsto i toliko je u plusu od početka godine.
"Razlog za to, pre svega, leži u globalnom oporavku svetskog tržišta kapitala, imajući u vidu da su počev od marta najveće svetske berze zabeležile rast od preko 50 odsto", kaže za B92 broker na Beogradskoj berzi Nenad Gujaničić.

Prema njegovim rečima, vodeće globalne ekonomije, kao što su EU, Japan i Amerika polako izlaze iz recesije i bilo je očekivano da će šest meseci do godinu dana pre toga da se desi i oporavak i na berzama.

"Međutim, mora se priznati da je ovaj i ovoliki rast iznenadio analitičare i jednostavno ovaj trend ovako silovit definitivno neće moći da se održi, ali govori da dolazi do oporavka globalne ekonomije", kaže Gujaničić.

"Što se tiče naše privrede, teško je govoriti da berza najbolje odslikava trenutno stanje iz prostog razloga što naše tržište nije toliko razvijeno i ne postoje sve relevantne informacije o poslovanju kompanija", dodaje on.

---

Svaki treci na Berzi stranac

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu na Beogradskoj berzi u avgustu je bilo 32 odsto, za desetak procenata veće nego u julu, pokazuju podaci srpskog tržišta kapitala.

Stranci su u poslednjih 12 meseci najaktivniji u ukupnoj trgovini bili u aprilu, kada je njihovo učešće premašilo 67 odsto, dok su se u februaru najviše držali "po strani" i imali udeo od petnaestak odsto.
U trgovini akcijama učešće stranih ulagača je u prethodnom mesecu poraslo na nepuna 43 sa julskih gotovo 28 odsto. I na tom segmentu su stranci najveći udeo imali u aprilu, više od 79 odsto, a najmanji u februaru - 18 odsto.
Prošlog meseca strani investitori su inače bili aktivniji u kupovini nego u prodaji akcija - na strani kupovine učešće im je bilo gotovo 49, a kod prodaje 37 odsto.
Kod trgovine obveznicama u avgustu je učešće stranaca bilo tek nešto veće od četiri odsto. Najslabija aktivnost stranih ulagača u trgovini obveznicama u proteklih 12 meseci zabeležena je u januaru - nepuna četiri odsto, a najaktivniji su bili u maju sa učešćem od bezmalo 26 odsto.

---

Rastu ocekivanja na Berzi

Septembarski Belexsentiment, pokazatelj očekivanja na Beogradskoj berzi, porastao je na 126,60 poena sa avgustovskih 100,94 poena, objavilo je srpsko tržište kapitala.

To je drugi uzastopni mesec rasta pokazatelja koji je prethodno 11 meseci bio u "crvenom", od septembra prošle do jula ove godine.
Komentarišući septembarski Belexsentiment, portfolio menadžerka Društva za upravljanje investicionim fondovima "Kombank invest" Maja Martinović istakla je da je rast vrednosti indeksa Beogradske berze u avgustu nadmašio sva očekivanja.
- Uzletu indeksa Belex15 za 24,65 odsto i rastu indeksa Belexline za 17,19 odsto, pri nešto skromnijim prometima, najviše su doprinele akcije kompanija sa finansijskog sektora, kao i akcije "Energoprojekta", "Metalca" i još nekih preduzeća - navela je Martinovićeva.
Ona je dodala da ni srpsko tržište kapitala nije ostalo imuno na znatan broj informacija koje upućuju na oporavak najjačih svetskih ekonomija.
- Tradicionalno, na pozitivne vesti beogradski indeksi reaguju sa zakašnjenjem, dok su loše najave umele da vrše njihovu promptnu korekciju - podsetila je portfolio menadžerka "Kombank investa".
Ona je takođe rekla da pozitivni pokazatelji iz sveta govore u prilog činjenici da se recesija bliži kraju.
- Najava daljeg privrednog oporavka reflektuje se kroz vrednosti berzanskih indeksa koji su iscrtali dugoročni nelinerarni rastući trend. Slično krizi iz 2000, biće potrebno nekoliko godina da povrate pređašnje nivoe - zaključila je Martinovićeva.

---

Rast na Volstritu

Njujorška berze je dostigla u četvrtak najviši vrh od početka novembra 2008. Rast vrednosti vodećih indeksa zasluga je pristojnih poslovnih rezultata američkih kompanija i hipotekarnih indikatora koji su u boljem stanju od predviđenog. Industrijski Dow Jones indeks je ojačao 2,07%, opšti indeks S&P500 za 2,33%, dok je tehnološki Nasdaq indeks skočio 2,45%

Industrijski indeks Dow Jones ojačao je u četvrtak celih 188 poena i vredi 9.069,29 indeksnih poena što predstavlja najvišu vrednost indeksa na zatvaranju još od 5. novembra prošle godine. Od januara 2009. reprezentativni indeks američke berze nije prelazio kotu od 9.000 poena. Tehnološki Nasdaq indeks je, posle 12 uzastopnih pozitivnih dnevnih trgovanja stigao do 1.973,6 indeksnih poena. Opšti indeks S&P500 je stigao na korak do magične granice od 1.000 poena i posle zatvaranja u četvrtak vredi 976,29 indeksnih poena.

Ohrabrujuće vesti stižu i sa tržišta nekretnina gde je u junu zabeležen rast prodaje polovnih stanova od 3,6% više u odnosu na maj.

Stručnjaci govore da bi eventualnu nuklearnu katastrofu na zemlji preživele samo retke vrste među kojima i bubašvabe. Kada se sagledaju kapaciteti Volstrita i oporavak u apokaliptičnim okolnostima u finansijskom sektoru, izgleda da i berzu valja staviti na spisak preostalih vrsta posle kataklizme. Iako su finansijske ikone modernog sveta padale i nestajale redom, Bear Stearns banka, Lehman Brothers banka, potom i džinovi poput Citigroup banke i Bank of America, iz finansijskih ruševina su nastajale nove institucije na kojima će počivati budući ekonomski oporavak SAD.

---

Zaustavljen pad indeksa

Vodeći indeks Beogradske berze Belex15 i opšti indeks BelexLine, beleže u protekloj sedmici blagi rast vrednosti od 15 indeksnih poena. Šira slika, međutim, govori o prestanku pozitivnog trenda koji je postojao do sredine juna.

Rast vrednosti indeksa tokom većeg dela maja i početkom juna preknut je sredinom juna i tokom jula. Na početku godine Belex15 se nalazio na koti od 545 poena, da bi u kontinuiranom dvomesečnom padu, u martu, stigao do mučnih 354 indeksnih poena. Nakon deprimirajućeg trenda usledio je rast vrednosti indeksa u aprilu i maju i Belex15 je 8. juna zabeležio najveću vrednost: 642 indeksna poena.

Međutim, već od sredine juna i definitivno tokom jula, postalo je jasno da se vodeći indeks Beogradske berze ne može održati na ovom nivou. U sedmici za nama oba indeksa Beogradske berze su ojačala za 15 indeksnih poena i Belex15 na kraju trgovanja u petak vredi 559,99 indeksnih poena, što je za 85 poena manje u odnosu na rekordnu vrednost u dosadašnjem periodu. BelexLine je završio ovu nedelju na 1.146,26 indeksnih poena.

               Belex15                    BelexLine

Januar      536,99                     1.125,69

Februar    420,73                        950,63

Mart         380,83                        844,36

April         426,96                        903,17

Maj           573,35                     1.141,48

Jun           569,27                     1.172,75

Jul            559,99                     1.146,26

Prosečan ukupni dnevni promet drastično je opao u drugoj sedmici jula i iznosio je 540.000 evra.

Izvor: Beogradska berza

---

Nastavljen pad akcija na svetskim berzama

Nejasni izgledi za oporavak globalne privrede i dalje negativno deluju na cene akcija širom sveta, dok je na valutnim berzama primetno slabljenje funte sterlinga, zbog obnovljenih sumnji u oporavak privrede Velike Britanije.

Glavni globalni indeks akcija - MSCI - koji redovno prati kretanje cena deonica u 23 razvijene zemlje, opao je tokom završne prepodnevne trgovine na efektnoj berzi u Londonu za 0,9 odsto i trenutno je za 6,2 odsto ispod rekordnog ovogodišnjeg nivoa zabeleženog 2. juna. Istovremeno je evropski indeks akcija Dau Džons 600 oslabio za 1,7 odsto, prvenstveno usled pojeftinjenja hartija sirovinskih kompanija i deonica kontinetalnih proizvođača automobila.
Nemački nacionalni indeks akcija DAX bio je, takođe, u padu, nakon što su hartije automobilske kompanije "Folksvagen" pojeftinile za 3,7 odsto, a proizvođača luksuznih vozila "Porše" za 3,1 odsto. Padu vrednosti akcija "Poršea" prethodilo je objavljivanje nepovoljne ocene o izgledima za prodaju vozila tog proizvođača koju su dali stručnjaci banke UBS AG.
Na londonskoj efektnoj berzi pojeftinile su i akcije rudarskih kompanija, a na silaznoj putanji bile su i cene deonica energetskih firmi, nakon što je barel sirove nafte "skliznuo" ispod 64 dolara. Pre nedelju dana ista količina osnovne energetske sirovine bila je skuplja za oko devet dolara po barelu.
Velika cenovna kolebanja na tržištu nafte ukazuju, prema oceni eksperata, na pojačanu aktivnost tržišnih špekulanata, koji su iskoristili slabost dolara da bi "naduvali" naftne kotacije. Nagli rast cena nafte je u jednom trenutku "povukao" naviše i cene većine industrijskih sirovina, što je dovelo i do poskupljenja akcija. Ali, sada je, izgleda, nastupio obrnuti trend, pa se pojeftinjenje "tečnog zlata" poklapa i sa opadajućom tendencijom na globalnom tržištu deonica, tvrde eksperti na čije mišljenje se poziva agencija Blumberg.
Tendencija pada cena akcija osetila se i na bezmalo svim azijskim berzama, kao i na ruskom tržištu, o čemu svedoči podatak da je moskovski Miceks indeks deonica izgubio 3,9 odsto pređašnje vrednosti, posle pojeftinjenja hartija nekoliko najvećih domaćih energetskih kompanija.
Na valutnim berzama funta je bila glavni gubitnik, jer je oslabila na jednomesečni najniži nivo prema dolaru, a vredela je manje nego na kraju protekle sedmice i prema svim ostalim jakim novčanim jedinicama. Funta je pala za 1,4 odsto prema dolaru, na najniži nivo od početka minulog meseca, zbog bojazni investitora da uspon ostrvske privrede ni izbliza neće biti tako brz kao što su najavili neki visoki britanski zvaničnici. Britanska valuta je izgubila i gotovo jedan odsto prethodne vrednosti prema evru, dok je dolar na indikativnoj londonskoj deviznoj berzi kotirao oko 1,40 za evro, 95,25 jena, 1,6127 za funtu sterlinga i i 1,0944 švajcarska franka.
Trgovci su masovnije prodavali funte za dolare, što je odgovaralo onima koji sredstva imaju u američkoj valuti, ističu valutni dileri u Londonu, uz napomenu da bi kratokoročno gledano "zelena valuta" mogla da se okoristi i zbog povećane neizvesnosti oko izgleda za dalji oporavak globalne ekonomije.

---

Novi minusi na Berzi

Beograd - Otvaranje ovonedeljnog trgovanja na Beogradskoj berzi započeto je sa novim minusima. Gotovo polovina aktivnih emisija akcija (25) nastavilo je da gubi na ceni, što je uticalo na dalje slabljenje indeksnih pozicija. Najveću štetu pretrpeo je „bečki“ indeks SRX, dok su pokazatelji BELEX15 i BELEXline svoj nivo umanjili za 1,29, odnosno 0,78 odsto.

Opštu negativnu sliku srpskog tržišta kapitala upotpunila je i činjenica o slabom interesovanju investitora za ulaganje u hartije od vrednosti. To se prvenstveno ogleda kroz umanjen promet, od samo 56,1 milion dinara, a zatim i kroz jako mali broj emisija akcija kod kojih je zabeležen promet veći od milion dinara. Takvih emisija bilo je devet, a najviše se trgovalo akcijama Industrije mesa Topola iz Bačke Topole. Međutim, i pored pojačane kupovine u vrednosti od 6,4 miliona dinara, tržišna kapitalizacija ove kompanije pala je za 5,56 odsto. Inače, Topola je 2008. godinu okončala sa blagim povećanjem ukupnih prihoda (1,56 milijardi dinara), kao i neto dobitkom u iznosu od 111,7 miliona dinara, što predstavlja umanjenje od 48 odsto u odnosu na profit iz 2007. godine.

Sledeće po ostvarenom prometu bile su akcije zemunskog Planuma, kojima je trgovano za četiri miliona dinara dok se hartijama od vrednosti AIK banke iz Niša trgovalo za 3,5 miliona dinara. Akcije Hotela Tara kupovane su u ukupnom iznosu od 3,1 milion dinara, a nešto manje, odnosno 2,5 miliona dinara, potrošeno je na vlasničke papire beogradskog Imleka. Investitori su u ponedeljak za obveznice stare devizne štednje Republike Srbije izdvojili ukupno 282.694 evra, od toga najviše za seriju koja na naplatu dospeva 2014. godine (220.308 evra). Tom kupovinom obezbedili su godišnji prinos od 5,66 odsto.

 

 

---

Berza u znaku rasta

Rast indeksa i prometa na Beogradskoj berzi nastavljen je i protekle nedelje i indeks najlikvidnijih akcija Belex15 zabeležio je sedmični plus od deset a opšti Belexline od 7,8 odsto.

Trgovalo se sa ukupno 150 emisija akcija od kojih je 41 zabeležila rast a 49 pad cene.
"Za razliku od prethodnog perioda, učešće stranih investitora bilo je skromno i kretalo se oko 22 odsto u proseku sa intenzivnijim prisustvom u prodajnim transakcijama", naglasila je Cvetković.
Najveći promet u nedelji između 11. i 15. maja ostvarili su Putevi Užice, od 195,4 miliona dinara, pri čemu je vlasnike promenilo 216.989 akcija. Putevi su bili i ubedljivi nedeljni dobitnik sa rastom cene nešto većim od 36 odsto, navela je Cvetković.
U grupu najtrgovanijih svrstali su se i AIK banka i Agrobanka sa prometom od 46,3 odnosno 25 miliona dinara.
Kategoriju nedeljnih dobitnika, pored Puteva, činili su i Tigar sa rastom od 30,59 odsto i Komercijalna banka sa nešto više od 23 odsto.
Među gubitnike su se svrstali Pupin Telekom sa minusom od 13 procenata, Progres sa 12,6 i "Ratko Mitrović" sa deset odsto.

---

Treca konferencija investitora, 21. maja u Beogradu

Treća konferencija investitora u organizaciji berzi iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banja Luke, Podgorice, Skoplja i Beograda biće održana u četvrtak, 21. maja u hotelu "Kontinental" i okupiće predstavnike 22 kompanije iz zemalja učesnica, kao i oko 50 investicionih kompanija iz regiona, zapadne i centralne Evrope, saopštila je Beogradska berza.

Na konferenciji pod nazivom "SEE Regional Capital Markets Conference", pored prezentacija kompanija, biće organizovano i više od 100 individualnih razgovora predstavnika kompanija i investitora.
Cilj skupa je promovisanje regionalnih tržišta kapitala i vodećih izdavalaca hartija od vrednosti, kao i unapređenje odnosa sa investitorima za kompanije koje će se tom prilikom predstaviti, navedeno je u saopštenju.
Događaj koji će okupiti kompanije iz zemalja učesnica i brokersko-dilerska društva, fondove i banke iz regiona, kao i zapadne i centralne Evrope, biće organizovan u saradnji sa "Rajfajzen" (Raiffeisen) bankom iz Beograda i "Rajfajzen Centrobank" iz Beča.
Kompanije čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi, a koje će učestvovati na konferenciji su "Tigar" iz Pirota, "Energoprojekt holding" iz Beograda, "Sojaprotein" iz Bečeja, "Alfa plam" iz Vranja, Komercijalna banka iz Beograda, "Imlek" iz Beograda i "Metalac" iz Gornjeg Milanovca.
Promocija regionalnih tržišta kapitala i izdavalaca hartija od vrednosti obavlja se na osnovu Memoranduma o saradnji potpisanog u decembru 2007. godine, u okviru kog se, pored organizacije zajedničkih konferencija investitora, razvijaju i zajednički indeksi i drugi oblici promocije berzi potpisnica Memoranduma, navedeno je u saopštenju.

---

Lideri G20 dogovorili se u Londonu da izdvoje 1.100 milijardi dolara za finansijske institucije u ime prevazilaženja posledica ekonomske krize

Lideri G20 dogovorili se u Londonu da izdvoje 1.100 milijardi dolara za finansijske institucije u ime prevazilaženja posledica ekonomske krize

Domaćin skupa, britanski premijer Gordon Braun, rekao je da je juče bio dan kad se svet ujedinio da se izbori sa globalnom recesijom, ne rečima, već planom za globalni oporavak.

- Nema brzih popravki, ali će donete odluke skratiti recesiju i sačuvati radna mesta. Mere država G20 će podići svetsku privredu za četiri procenta do kraja sledeće godine - naglasio je Braun.

Još para MMF-u

Prema planu lidera G20, 250 milijardi dolara će biti dato MMF-u, a taj novac će biti dostupan svim zemljama. Pored toga, MMF će dobiti još oko 500 milijardi za zemlje u razvoju, teško pogođene krizom. Još šest milijardi dolara za zemlje u razvoju MMF će dobiti prodajom zlatnih rezervi. Sa 250 milijardi dolara će u naredne dve godine biti potpomognuta trgovina u svetu, koja žestoko trpi zbog globalne ekonomske krize. Paket od 100 milijardi dolara namenjen je bankama za pozajmicu najsiromašnijim zemljama.

Gordon Braun je naveo i da su se lideri G20 složili da više neće biti „poreskih rajeva".

- Bankarska tajna je prošlost i njoj se mora stati na kraj - istakao je Braun.

 

---

Bambi-Banat otvorio fabriku cokolade u Vrscu

Predsednik Upravnog odbora Bambi-Banata Rade Pribićević kazao je na otvaranju da će se dnevno proizvoditi 12 tona čokolade, dok je planirana godišnja prozvodnja 1.500 tona. U fabrici čokolade će raditi 30 zaposlenih, planirano je i proširenje asortimana, a nove čokolade će se izvoziti najpre u okolne zemlje, rečeno je prilikom otvaranja pogona.

Kako je najavljeno, u pogonu "Banat dva" na 1.600 kvadratnih metara proizvodiće se šest vrsta "bambi" crne i pet vrsta mlečne čokolade, ali i drugi konditorski proizvodi te kompanije.

"Od 10 miliona evra investicija u 2008. godine, u novi pogon za proizvodnju čokolade u Vršcu, Koncern Bambi-Banat je uložio oko 40 odsto i to u adaptaciju postojeće zgrade sagrađene pre više od decenije i nabavku opreme", istakao je Pribićević.

Koncern Bambi-Banat nastao je početkom 2007. godine, spajanjem Bambija iz Požarevca i Banata iz Vršca. Sedište koncerna koji posluje u okviru Danube foods nalazi se u Beogradu, a kompanija zapošljava 1.200 ljudi.

---

Ocekivanja na Berzi i dalje u crvenom

Aprilski Belexsentiment, pokazatelj očekivanja na Beogradskoj berzi, na nivou je od 76,39 poena nakon martovskih 68,18 i februarskih 93,88 poena, saopštilo je danas srpsko tržište kapitala.

Očekivanja tržišnih učesnika od avgusta nisu bila u "zelenom" pa je april osmi uzastopni mesec negativnog Belexsentimenta.

Činjenica da su indeksi Belex15 i Belexline u martu, kada kompanije ažuriraju prospekte i objavljuju finansijske izvežtaje, ponovo beležili istorijske minimume, ukazuje na veliko nepoverenje ulagača i njihova negativna očekivanja u pogledu kretanja cena na Berzi.

S obzirom da je na tržištu stepen nelikvidnosti visok, dalji pad cena akcija može se desiti i uz ostvarene manje obime prometa, upozorava se u izveštaju koji prati objavljivanje aprilskog Belexsentimenta.

Negativan trend i očekivanja posledica su pogoršanja makroekonomskih pokazatelja u finansijskoj krizi, nedostatka raspoloživih kvalitetnih investicionih instrumenata na tržištu i neizvesnosti u pogledu priliva stranog kapitala u uslovima globalne krize.

Za promenu trenda na srpskom tržištu biće neophodno da se očekivanja u pogledu razvoja svetske ekonomije promene, kao i da dođe do promene u ponašanju investitora na razvijenim tržištima kapitala.

Tek to će, kako se navodi u izveštju, biti indikator za buduće promene očekivanja tržišnih učesnika na srpskom tržištu. (Economy, Beta 1. april 2009.)

---

Konditorska kompanija Bambi-Banat otvorila je novi pogon za proizvo?u ?okolade u Vršcu, u koji je uloženo 3,8 miliona evra.

Predsednik Upravnog odbora Bambi-Banata Rade Pribićević kazao je na otvaranju da će se dnevno proizvoditi 12 tona čokolade, dok je planirana godišnja prozvodnja 1.500 tona. U fabrici čokolade će raditi 30 zaposlenih, planirano je i proširenje asortimana, a nove čokolade će se izvoziti najpre u okolne zemlje, rečeno je prilikom otvaranja pogona.

Kako je najavljeno, u pogonu "Banat dva" na 1.600 kvadratnih metara proizvodiće se šest vrsta "bambi" crne i pet vrsta mlečne čokolade, ali i drugi konditorski proizvodi te kompanije.

"Od 10 miliona evra investicija u 2008. godine, u novi pogon za proizvodnju čokolade u Vršcu, Koncern Bambi-Banat je uložio oko 40 odsto i to u adaptaciju postojeće zgrade sagrađene pre više od decenije i nabavku opreme", istakao je Pribićević.

Koncern Bambi-Banat nastao je početkom 2007. godine, spajanjem Bambija iz Požarevca i Banata iz Vršca. Sedište koncerna koji posluje u okviru Danube foods nalazi se u Beogradu, a kompanija zapošljava 1.200 ljudi.

---

Beogradska Berza za manje od dve godine pala 90 odsto

Na Beogradskoj berzi kažu da svaka berza, pa i naša, predstavlja mesto transparentnog utvrđivanja cene kapitala, te se njena svrsishodnost može dovesti u pitanje samo ukoliko se dovede u pitanje svrsishodnost tržišne ekonomije i vrednosti kapitala.
- Berze nastavljaju da postoje i u najtežim situacijama za pojedine privrede, sa više ili manje uspešnim trenutnim performansama, ali uvek kao snažni indikatori celokupnog stanja u ekonomiji , kažu za „24 sata” u Beogradskoj berzi.
Na Beogradskom tržištu hartija od vrednosti objašnjavaju da u trenutku kada do nas stižu vesti o najnižim istorijskim vrednostima indeksnih pokazatelja svetskih, evropskih, i berzi u regionu, razlozi pada domaćih indeksa ne treba preterano da čude. Ipak, u tekućoj nedelji pad indeksa Beogradske berze je niži od pada drugih indeksa i to ne samo u okruženju.
I broker Branislav Jorgić, kaže da Berza neće propasti, ali je očekivano da će indeksi i dalje kliziti na dole.
- Možda bi ljudi koji planiraju da kupuju akcije mogli da sačekaju da cene akcija još padnu. Dok oni koji imaju portfolio na Berzi, ne bi trebalo da prodaju akcije, jer je njihova cena potcenjena. To se naravno odnosi na one građane kojima novac odmah nije potreban, jer će za oporavak berze trebati malo više vremena - objašnjava Jorgić.
Na Beogradskoj berzi kažu da bi bilo dobro i korisno da se država angažuje po pitanju tržišta hartija od vrednosti
- Državne mere, stoga, ne samo da bi mogle, nego bi i morale da potpomognu razvoj tržišta kapitala, i to ne samo u intervencionističkom smislu, već pre svega u izmeni pravne regulative i stvaranju povoljnijeg tržišnog ambijenta- kažu na berzi.

---

Berglof: Kriza u istocnoj Evropi pod kontrolom

Finansijska kriza koja je zahvatila zemlje istočne Evrope i Baltika biće "pod kontrolom" ukoliko zapadne banke nastave da ubrizgavaju novčna sredstva svojim podružnicama u tom regionu, izjavio je vodeći ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof.

On je ukazao da je zemljama istočne Evrope neophodno 200 milijardi dolara za izmirivanje ili reprogramiranje kratkoročnih pozajmica koje su kompanije, banke i državne strukture ovih država uzele od zapadnih kreditora, preneo je Itar-Tas.
Ukoliko bi se od tog iznosa isključile obaveze Rusije i Kazahstana, koje poseduju dovoljne devizne rezerve da samostalno izmire svoja dugovanja, preostaje 130 milijardi dolara za ostale zemlje istočne Evrope.
Regionalna predstavništva zapadnih privatnih banaka tim zemljama su, pri tome, odobrile kredite u visini nešto većoj od polovine ovog iznosa. Berglof je istakao da, neprekidnim finansiranjem svojih filijala u istočnoj Evropi i baltičkim zemljama, matične banke predstavljaju "osnovni izvor" neophodnih kreditnih resursa, kojima se podmiruje postojeća tražnja.

On je takođe napomenuo da EBRD ove godine namerava da investira sedam milijardi evra u zemlje istočne Evrope, dodajući da je banka spremna da poveća finansiranje, ukoliko to bude bilo potrebno. Kad su u pitanju konkretne zemlje, Berglof je ukazao da najveće probleme preživljavaju Ukrajina i Letonija, dok su ekonomije Poljske i Češke u "dosta dobrom stanju".

---

Rusi dostavili korporativnu garanciju za investicije

Prema tom ugovoru, ruska kompanija treba da do 2012. godine investira u NIS 547 miliona evra, od čega je 60 miliona evra namenjeno za zaštitu životne sredine. Škundrić je u petak Tanjugu izjavio da je "Gaspromnjeft" "prebacio" 400 miliona evra za kupovinu većinskog paketa akcija NIS-a na sopstveni račun u jednoj našoj banci i da bi u ponedeljak, u toku dana, trebalo da bude obavljen transfer ovih sredstava u budžet Srbije.
RTS-a saznaje da je delegacija "Gaspromnjefta" već u NIS-u, a ruski partner je najavio da bi nova Skupština akcionara mogla biti održana između 9. i 12. februara. Kako je predviđeno ugovorom, osnivački akt NIS-a biće izmenjen posle prodaje, ali će i dalje Upravni odbor biti sastavljen od 11 članova, pri čemu bi pet imala srpska, a šest ruska strana kojoj bi pripalo i mesto predsednika tog odbora.

Vodeću funkciju u NIS-u će, verovatno, imati Dimitrij Mališev, glavni ruski pregovorač o energetskom sporazumu, koji je često u Beogradu i već je savladao osnove srpskog jezika, a najavljeno je da će sadašnji čelnici NIS-a zadržati neke od rukovodećih funkcija. "Gaspromnjeft" se obavezao da po preuzimanju NIS-a, u naredne četiri godine neće otpuštati radnike i da će svi koji dobrovoljno odu dobiti otpreminu od 750 evra po godini radnog staža. U narednih mesec do dva, mora biti raspisan i prvi javni tender za obnovu rafinerije, što je preduslov za proizvodnju najkvalitetnijih derivata po standardima Euro 5.
Ukoliko "Gaspromnjeft" ne ispuni dogovorene obaveze, predviđena je klauzula, prema kojoj se kupoprodajni ugovor raskida.

 

---

Beogradska berza ponovo u crvenom

Ukupan promet u nedelji između 26. i 30. januara prešao je 730 miliona dinara što je u poređenju sa nedeljom pre više za oko 135 odsto.Tome je doprinela zapaženija transakcija akcijama kikindskog „Baninija“ od blizu 259 miliona dinara. Zahvaljujući tome, „Banini“ je bio akcija kojm se ubedljivo najviše trgovalo, kazala je rukovodilac sektora analize Fime Fas. Značajnije promete ostvarile su i AIK banka i Alfa plam, od 162 odnosno 53 miliona dinara.

Trgovano je sa ukupno 146 emisija akcija od kojih je samo 21 ostvarila rast cene, 60 je bilo u minusu, dok je kod 65 cena ostala ista. Učešće stranih investitora bilo je, izuzetno skromno - kretalo se oko 24 odsto na nedeljnom nivou uz podjednako učešće u kupovnim i prodajnim transakcijama. Najveći nedeljni dobitnici bili su Dunav osiguranje sa plusom od gotovo 15 procenata, AIK banka sa više od 13 i Dijamant sa deset odsto. Među gubitnicima su se našli Simpo sa minusom većim od 21 odsto, Banini sa gotovo 19 i Lasta sa bezmalo 15 procenata. Cvetkovićeva je navela i da su berze u regionu uglavnom bile u „crvenom“ - sarajevski BIFKS pao je 2,76 odsto, slovenački SBI20 za 0,49 odsto, banjalučki FIRS za 1,81 a zagrebački Krobeks za 4,4 odsto. U plusu su u okruženju bili samo makedonski MBI10, od 2,7 odsto, i crnogorski MOSTE, od čak 12,63 odsto.io padom od skoro 5 indeksnih poena u odnosu na prethodni petak.

---

Prve besplatne akcije u ovoj godini

Prve besplatne akcije građani će dobiti u ovoj godini i to će biti akcije NIS-a. Zatim će uslediti podela akcija „Galenike”, jer se u trećem kvartalu očekuje i privatizacija ove farmaceutske industrije. Prodaja akcija „Telekoma” odložena je zbog nepovoljnih uslova za trgovinu akcijama na berzi usled svetske finansijske krize, a početkom februara privatizacioni savetnik bi trebalo da predloži šta je najpovoljnije za tu kompaniju, izjavio je juče Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, na konferenciji za novinare, čiji je učesnik bila i Vesna Džinić, direktorka Agencija za privatizaciju.

Osim u šest javnih preduzeća, koja su ranije predviđena za besplatnu podelu akcija građanima koji to pravo nisu iskoristili u dosadašnjem toku privatizacije, uslediće podela besplatnih akcija i u jednoj ili dve banke s državnim udelom, preduzećima koja eksploatišu prirodne resurse i u nekim preduzećima iz portfelja Akcijskog fonda, najavio je juče Ćirić.

On je najavio da će u ovoj godini početi i uplata novca od prodaje akcija iz Privatizacionog registra na račune građana. Ćirićeva procena je da će građani dobiti po 80 do 100 evra od prodaje ovih akcija, a da će kroz besplatne akcije i novčanu naknadu dobiti ukupno oko 1.000 evra. To pravo je steklo oko pet miliona građana, što je za milion više nego što se na početku predviđalo.

---

Grinspen: Oporavak finansijskog trzista kroz 6 do 12 meseci

Početak oporavka na svetskom finansijskom tržištu, koje je sada u najvećoj krizi u proteklih osam decenija, može se očekivati kroz šest do 12 meseci, ocenio je bivši predsednik Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) Alan Grinspen u autorskom tekstu za najnoviji broj londonskog „Ekonomista”.

Grinspen, koga mnogi optužuju da je određivanjem veoma niskih kamata Fed-a u prvoj polovini ove decenije najviše doprineo hipotekarnoj, a potom i globalnoj kreditnoj krizi, smatra da je glavni uslov za izlazak iz sadašnje finansijske krize stablizacija američkog stambenog tržišta. Ukoliko se normalizuje situcija na stambenom tržištu SAD, banke će moći realno da iskažu vrednost hipotekarnih kredita i hartija od vrednosti, a to je ključni uslov za stabilizaciju prilika u celom američkom finansijskom sistemu, smatra Grinspen. On veruje da će se cene kuća u SAD stabilizovati već u prvom polugođu iduće godine, a to će potom izazvati pozitivne promene i na finansijskom tržištu. Grinspen tvrdi da je globalno finansijsko tržište sada „preplavljeno strahom do nivoa koji je zabeležen jedino u prethodne dve velike (ekonomske) krize u 20. veku, 1907. i 1930. godine”.

---

Belex 15 probio još jednu psiholosku granicu

Belex 15 probio je još jednu psihološku granicu. Uz pad likvidnosti, u odnosu na trgovanje u ponedeljak, došlo je i do usporavanja negativnog trenda, ali je jednoprocentni pad spustio Belex 15 ispod 500 poena, tačnije na 497,5 poena, dok je Belexline pao za 0,55 odsto na 1.106,6 poena. Ukupan promet na beogradskoj berzi je i ovog puta bio iznad milion evra zahvaljujući obveznicama čiji je promet iznosio oko 281.400 evra. Strani investitori i dalje dominiraju tržište i juče su zabeležili prosečno učešće od 74,7 odsto.

Najtrgovanija je bila AIK banka (AIKB), promet je dostigao 48,2 miliona dinara, a cena je porasla za skoro 2 odsto na 2.060 dinara. Agrobanka (AGBN) i Univerzal banka (UNBN) su i dalje u silaznom trendu, akcije ovih banaka smanjile su vrednost za 0,5 i 1,2 odsto na 3.733 i 8.497 dinara uz promet od 1,5 i 2,7 miliona dinara, respektivno.

Problemi u privredi preneli su se i na poslovanje Tehnogasa (TGAS), akcije su padom 12 odsto zabeležile i novi godišnji minimum na 4.010 dinara, sa istrgovanih 10 akcija. Investitori već peti dan za redom obaraju akcije Sojaproteina (SJPT), uz pad likvidnosti došlo je i do pada vrednosti od 3 odsto na 844 dinara što je ujedno i najmanja zabeležena vrednost u proteklih godinu dana. Isto se desilo i sa Energoprojektom (ENHL), mali promet i pad od 6,7 odsto spustio je vrednost akcija na 588 dinara što je takođe godišnji minimum.

---

Bilion dolara za podsticaj americke privrede

NJUJORK – Tim novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame razmatra plan za podsticanje rasta američke ekonomije koja je zapala u recesiju, vredan bilion (hiljadu milijardi) dolara u naredne dve godine, objavio je "Volstrit džornal", uz opasku da je u pitanju mnogo veća suma od one kojom se dosad operisalo. Pozivajući se na dobro informisane neimenovane izvore, list navodi da se koliko pre dve sedmice razgovaralo o paketu vrednom pola biliona dolara, ali da se vrednost stimulativnih mera, koje će uključivati i povećanu javnu potrošnju i smanjenje poreza, zbog sve lošijeg stanja američke privrede, povećava i da će verovatno biti između 700 milijardi i bilion dolara.

Obamini saradnici, međutim, nisu hteli da komentarišu ove sume, preneo je Rojters, koji podseća da je on obećao da će ubrzo potom pokrenuti masovne javne radove kako bi pomogao izlazak američke ekonomije iz krize. Ekonomisti su prethodno predviđali da će Obama po stupanju na dužnost potpisati višegodišnji paket koji bi mogao biti vredan do 750 milijardi dolara, što je oko pet odsto američkog bruto domaćeg proizvoda.

---

EBRD u 2009. povecava ulaganja

London -- Evropska banka za obnovu i razvoj usvojila je biznis plan i budžet za 2009. kojim se odobrava povećanje godišnjeg obima za oko 20 odsto na sedam milijardi evra.

Za centralnu i istočnu Evropu predviđeno je pola milijarde evra ekstra. Povećanje sredstava predstavlja odgovor EBRD na uticaj globalne finansijske krize u zemljama u kojima je Banka aktivna.

Taj odgovor Banke biće posebno usmeren na podršku bankarskom sektoru zemalja u kojima EBRD investira, kao i na obezbeđenje nastavka finansijskih tokova, na prvom mestu ka malim i srednjim preduzećima.

Kreditor će, kako je najavio, takođe nastaviti da pruža podršku korporacijskom sektoru uopšte gledano.

Paket odgovora na krizu uključuje ekspanziju Programa unapređenja trgovine EBRD, koji ima ključnu ulogu u održavanju trgovine u i iz regiona u vreme kada je pristup sredstvima veoma sužen.

"Sledeća godina biće izuzetno teška za brojne biznise u regionu, ali, bez obzira šta se dešava, EBRD je otvoren za biznis. Imamo dovoljno kapitala, jednodušnu podršku vlasnika i nameravamo da ulažemo više nego ikada pre", istakao je predsednik EBRD Tomas Mirou (Thomas Mirow).

EBRD će ostati kod osnovnog poslovanja ali i odgovoriti na pojedinačne zahteve, od slučaja do slučaja, kako bi osigurao maksimum svojih intervencija. Pri tome paket EBRD nije ograničen na neki specifični sektor ekonomije.

Planirano povećanje finansiranja u 2009. biće u potpunosti izdvojeno iz rezervi EBRD, navodi se u saopštenju i dodaje da od akcionara Banke neće biti traženo povećanje kapitala niti neki drugi vid dodatnih doprinosa.

Inače, kada se globalna kriza raširila na region u kojem deluje, EBRD je intenzivirala angažovanje sa postojećim klijentima. Takođe, Banka blisko sarađuje sa vladama zemalja u kojima je prisutna, kao i sa ostalim međunarodnim finansijskim institucijama.

EBRD, koja je u vlasništvu 61 zemlje i dve međuvladine organizacije, podržava razvoj tržišnih ekonomija i demokratije u zemljama od centralne Evrope do centralne Azije.

---

PREMIJER MIRKO CVETKOVIC PREDSTAVIO VLADINO VIDJENJE 2009.

Predsednik Vlade Srbije dr Mirko Cvetković predstavio je juče u Beogradu osnovne okvire budžeta za 2009. godinu. On je naveo da je predviđeni deficit državnog proračuna (49,6 milijardi dinara) potpuno usaglašen sa Narodnom bankom Srbije i MMF-om i da se uklapa u zadati okvir od 1,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dodao je da su sva ministarstva tražila više i da su svi bili nezadovoljni, ali i da je, kad im je rečeno da je “kolač toliki i da ne može biti veći”, postignuta puna saglasnost oko mera državne štednje.

Premijerova ocena je da će sledeća godina biti teška, ali ne i neizdrživa. To će biti godina štednje - svi bez izuzetka će morati da podnesu deo krize, ali najveći štediša će biti sama država. Samo na troškovima putovanja, upotrebi službenih vozila i racionalnom korišćenju državne imovine biće ušteđeno pet milijardi dinara. Predviđene su racionalizacije u delu plata i naknada, ne samo u državnoj upravi, već i u javnim preduzećima. Zato će biti uspostavljena mesečna kontrola rada, bez obzira na pravni oblik državne ustanove, da li je to javno preduzeće, akcionarsko ili privredno društvo. Uz to, predviđena je bitna promena u isplaćivanju bonusa, gde se on, ubuduće, ne bi dodeljivao srazmeno ostvarenom finansijskom rezultatu, već bi bio vezan za racionalizaciju troškova.

Država računa 85 dinara za evro Podsetivši da se budžetske stavke obračunavaju u dinarima, premijer Cvetković je rekao da se kurs nacionalne valute koristi samo kod izračunavanja deviznih obaveza. Za 2009. godinu država je kalkulisala s vrednošću evra od 85 dinara.

Pored dela koji se odnosi na štednju, Vlada Srbije je koncipirala i drugi segment ekonomske politike za 2009. godinu - set podsticajnih mera. Po rečima premijera Cvetkovića to je onaj deo poteza koji bi trebalo da omogući prevladavanje najvećih problema pred kojima će se naći privreda. Predviđene su budžetske garancije vredne 50 milijardi dinara, koje će omogućiti da se određena preduzeća pod povoljnijim uslovima zadužuju kod banaka. Taj novac se neće dobijati na blanko papiru, odnosno neće počivati na onome ko kome dođe i ko je kome bliži. Takođe je predviđeno da se za povlašćeno finansiranje razvojnih projekata, preko Fonda za razvoj, izdvoji 18,7 milijardi dinara.

Ulaganja u infrastrukturu iznosiće 40 milijardi, s tim da će polovina te sume ići preko Nacionalnog investicionog plana. Vlada Srbije računa i na značajne spoljne izvore, prevashodno namenjene za ulaganja u infrastrukturu. Računa se na 388 miliona dolara od Svetske banke, 150 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, dok se od Evropske investicione banke očekuje 250 miliona evra za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ukupna suma privrednih podsticaja (državnih i spoljnih) mogla bi da dostigne dve milijarde evra.

Ubacivanjem tog novca u privredni krvotok, država će pokušati da reši nekoliko ključnih problema. Da ostvari predviđeni nivo privrednog rasta od tri procenta, da očuva konkurentnost domaćih preduzeća i da predupredi talas velikih otpuštanja. Premijer Cvetković smatra da je sindikatima dostavljena fer ponuda. NJome država garantuje da nijedan radnik u 2008. neće živeti lošije nego u ovoj godini. Vlada Srbije je spremna da potpiše Pakt stabilnosti i biće veliki zagovornik strateškog dogovora između poslodavaca, sindikata i izvršne vlasti.

Predsednik Vlade Cvetković rekao je juče da Vlada spokojno čeka odluku koncesionara za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i da nema nameru da pokreće međunarodnu arbitražu vezanu za koncesioni ugovor. “Za Srbiju je čista situacija - čekamo 31. decembar da vidimo hoće li koncesionar zatvoriti finansijsku konstrukciju, kao što je predviđeno koncesionim ugovorom”, rekao je Cvetković. Koncesioni ugovor o izgradnji autoputa Horgoš-Požega sklopljen je krajem marta 2007. godine, a koncesionar, konzorcijum firmi Alpina-Por, još nije dostavio dokaze da je obezbedio novac za tu investiciju.

V. Harak

---

Novosadski sajam nece biti privatizovan

Generalni direktor Novosadskog sajma Aleksandar Andrejević izjavio je da to preduzeće najverovatnije neće biti privatizovano, već da će vlasnik 42 odsto društvenog kapitala postati Izvršno veće Vojvodine.

"Takav koncept privatizacije odgovara Novosadskom sajmu i zaposlenima, a odgovaraće i kompletnoj industriji koja je povezana sa organizacijom sajamskih priredbi", kazao je juče Andrejević na sastanku s predstavnicima turističko-ugostiteljske delatnosti.

Prema njegovim rečima, na taj način obezbeđuje se stabilno sprovođenje programa Novosadskog sajma, odnosno 34 priredbe, koje će se i dalje održavati.

On je dodao da će formalnu i pravnu transformaciju vlasništva Novosadskog sajma regulisati timovi pravnika IV-a.

Sekretarijat za privredu pokrenuo je inicijativu da se iz postupka privatizacije izuzme 42 odsto društvenog kapitala Novosadskog sajma jer bi spajanjem sa 22 odsto kapitala, koje bi Pokrajini poverio na upravljanje Grad Novi Sad, Vojvodina postala većinski vlasnik Sajma.

Zahtev za izuzeće Novosadskog sajma upućen je zbog toga što je "zbog duge tradicije sajma i sticanja reputacije svojevrsnog regionalnog brenda u oblasti međunarodnih sajamskih manifestacija".

Inicijativa za privatizaciju Novosadskog sajma pokrenuta je decembra 2005, a u maju 2006. doneta je odluka da društveni kapital sajma bude prodat na tenderu.

Nakon toga, kao privatizacioni savetnik angažovano je preduzeće CES Mekom, koje je trebalo da prikupi svu potrebnu dokumentacija za izradu prospekta kojim će se Novosadski sajam predstaviti na tržištu i potencijalnim kupcima.

U društvenom vlasništvu je 42,37 odsto kapitala Novosadskog sajma, 22,47 odsto je u državnom vlasništvu, a 35,19 odsto je podeljeno malim akcionarima.

Preduzeće Novosadski sajam osnovano je 1956. godine i njegova osnovna delatnost je organizovanje sajamskih priredbi, a u njemu je trenutno zaposleno 146 radnika, od čega 67 s visokom stručnom spremom.

---

Osetan pad indeksa i mali promet

Beograd -- Posle tri dana u plusu, indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Belex15 pao je 2,25 odsto, dok je opšti indeks Belexline izgubio 1,33 procenta.

Prekinut trend rasta indeksa Beogradske berze

Promet je vredeo 60,36 miliona dinara, odnosno tek nešto više od 700 hiljada evra. Učešće stranih investitora bilo je nešto veće od 26 odsto u ukupnoj i 33 odsto u trgovini akcijama pri čemu kod kupovine akcija malo više od 15 a kod prodaje 51 odsto.

U kontinuiranoj trgovini maksimalnih 12 odsto pala je cena Velefarma [VLFR], Meser Tehnogas [TGAS] je pojeftinio više od 11 odsto, a gotovo 11 je smanjena cena Dijamanta [DJMN], čija je akcija sada na novom najnižem nivou za godinu dana od 12.500 dinara.

Bambi Banat [BMBI] je izgubio na vrednosti sedam procenata i akcija tog konditora je završila na 6.502 dinara, nakon što je u trgovini ubeležen novi minimum za 12 meseci od 6.500 dinara. Malo više od šest odsto pala je cena Zorka farme [ZOPH], na 1.350 dinara po akciji. Promet je bio solidan, 1,54 miliona dinara.

Dobitnike rastom nešto većim od 11 procenata predvode Simpo [SMPO] i Vital [VITL], više od sedam odsto poskupelo je Globos osiguranje [GLOS], Jubmes banka [JMBN] je na vrednosti dobila 4,66 procenata, a Energomontaža [EGMN] 3,16 odsto.

Najviše se trgovalo akcijama Komercijalne banke [KMBN], za 4,85 miliona dinara, i Metals banke [MTBN], za 4,27 miliona. Slede prometi iz trgovina hartijama Energoprojekta [ENHL], holdinga sa A Listinga, od 2,05 miliona dinara, i Agrobanke [AGBN], od 1,81 milion.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet bio je sa akcijama Žitoprometa Mlinpeka [ZMLP], od 3,06 miliona dinara. Cena im je porasla gotovo 12 odsto, na 190 dinara.

Registrovana je i blok trgovina akcijama kompanije Tehnopromet Com. M. [THCM] u vrednosti nešto većoj od milion dinara. Vlasnike je promenilo 5.470 akcija beogradske firme po ceni od 196 dinara.

U trgovini po metodu minimalne cene nove vlasnike je dobilo 980 akcija niških Narodnih novina [NRNV] po ceni od 3.641 dinar pa je ukupna vrednost transakcije bila 3,56 miliona dinara.

---